Терористи су упали у католичку цркву током мисе у недељу у Истанбулу у Турској, убивши једну особу пуцајући му у главу. Такозвана Исламска држава је од тада преузела одговорност за напад, који се, према речима локалног бискупа, догодио током освећења.
Напад, који се отприлике поклопио са првом годишњицом снажног земљотреса који је убио хиљаде у Турској и Сирији 2023. године, поставља питања да ли је данас опасно бити хришћанин у Турској и колико је та 99% муслиманска земља гостољубива према другим верама.
Упркос одредбама о верским слободама које постоје на папиру у Турској, турски хришћани различитих деноминација данас пате под теретом владине бирократије, као и друштвених притисака. Комисија Сједињених Држава за међународну верску слободу (USCIRF) каже да је турско друштво последњих година видело „знатан пораст инцидената вандализма и друштвеног насиља над верским мањинама“.
„Влада такође наставља да се неоправдано меша у унутрашње ствари верских заједница. Верске мањине у Турској су изразиле забринутост да реторика и политика владе доприносе све непријатељскијем окружењу и имплицитно подстичу акте друштвене агресије и насиља“, каже USCIRF.
Турска је дом између 12.000 и 16.000 Јевреја, неколико хиљада људи разних других вера и неколико стотина хиљада хришћана. Око 25.000 њих су римокатолици, од којих су многи мигранти из Африке и Филипина, према извештају америчког Стејт департмента за 2022. годину.
За разлику од неких других већински муслиманских земаља, турски устав дефинише земљу као секуларну државу. Он обезбеђује слободу савести, верског уверења, убеђења, изражавања и обожавања и забрањује дискриминацију на основу верске основе, наводи Стејт департмент САД. Међутим, Турска је једна од 95 земаља у свету која криминализује богохуљење, у овом случају против ислама, кажњиво од шест месеци до једне године затвора.
Према заговарачкој групи Отворена врата, снажно присуство верског национализма и истицање исламских вредности од стране владе у Турској ствара притисак на вернике других вера. Влада такође води списак признатих религија и региструје и евидентира верску припадност људи на електронском чипу на личним картама. Иако је хришћанство широко признато, влада не признаје јерменске апостолске православне хришћане и грчке православне хришћане, као ни Јевреје.
„На хришћане се гледа као на негативан утицај Запада, а они који одлуче да следе Исуса – било из ислама или из секуларизма – могу се суочити са притиском својих породица и заједница да се одрекну своје вере,” извештавају Отворена врата.
Према групи У одбрану хришћана (IDC), верске групе различитих вероисповести суочавају се са ограничењима својих права да поседују и одржавају имовину, да обучавају свештенство и да нуде верско образовање. Конкретно, турска влада наставља да се меша у управљање Светим синодом Грчке православне цркве, као и у Јерменској патријаршији, укључујући избор руководства, каже IDC.
Под председником Реџепом Тајипом Ердоганом, многи аспекти турског друштва повећали су своје фаворизовање ислама на штету других верских заједница. У значајном потезу 2020. године, Ердоган је преуредио катедралу Аја Софије -- која је раније била музеј -- и још једну историјску хришћанску цркву у Истанбулу у џамије.
Протестантске конгрегације су пријавиле бирократске потешкоће под владом. Стејт департмент је саопштио да је Светска евангелистичка алијанса наставила да изражава забринутост у вези са ситуацијом евангелистичких хришћана у земљи, укључујући чланове који подлежу депортацијама и забранама поновног уласка. Извештаји показују да је влада протерала 60 или више страних хришћанских мисионара и њихових породица из земље од 2020. године.
Према Отвореним вратима, непријатељство према хришћанима је посебно акутно у унутрашњости, где су ставови типично конзервативни и исламски. Већина нетрадиционалних хришћанских заједница, као што су баптистичке, евангелистичке и пентикосталне конгрегације, живе у западним приморским градовима, као што је Истанбул, који имају тенденцију да буду либералније и секуларније природе, каже група.
Статус Турске као места које је тешко бити хришћанин има дуге корене, упркос томе што је ова земља једно од првобитних места где је хришћанство цветало.
Године 1915., у ономе што је постало познато као геноцид над Јерменима, османске власти су почеле да хапсе јерменске интелектуалце и вође у Цариграду. Царство је започело кампању масовног расељавања Јермена и других мањина, укључујући грчке, сиријске и халдејске хришћане. Расељавање је обухватало раздвајање породица, маршеве смрти, гладовање и друга злостављања која су нанета претежно хришћанском јерменском становништву царства. Процењује се да је око 1,5 милиона Јермена страдало у геноциду, за који Турска дуго негира да се икада догодио.
0 Comments:
Постави коментар