Иако постоји нада да се постигне договор са Римокатоличком црквом о заједничком датуму за прославу Васкрса, то се тиче само заједничког датума, а не и саслужења са католицима, рекао је прошле недеље цариградски патријарх Вартоломеј.
Патријарх се на ову тему осврнуо у свом обраћању на празник Светог Николе, 6. децембра, у цркви Светог Николе у Цибалију у Истанбулу — истој цркви у којој је 1963. године његов претходник, патријарх Атинагора, изразио намеру да отпутује у Јерусалим да се састане са папом Павлом VI, преноси Фос Фанариу.
Њихови састанци су кулминирали укидањем анатеме између Константинопоља и Рима у децембру 1965. године. Ово укидање анатеме између Константинопоља и Рима, међутим, није резултирало било каквим свеправославним признањем исте.
Што се тиче напора ка приближавању током деценија од тада, патријарх Вартоломеј је рекао:
На пољу зближавања и помирења Православне и Римокатоличке цркве учињено је толико и толико великих ствари да је немогуће не осећати захвалност Господу нашем Исусу Христу за Његове преобилне благослове...
Сада са великом радошћу и посебном чашћу, спремамо се да поново дочекамо папу следећег маја, у оквиру прослављених догађаја које организујемо заједно са Црквом Старог Рима у част важне годишњице 1700 година од сазива Првог васељенског сабора у Никеји. Празнична прослава овог Сабора, како га признаје и поштује читаво хришћанство, истовремено је и повод за позив свима на јединство.
Дубоко се радујемо јер садашњи папа има иста расположења као и његови непосредни претходници, од Павла VI до Бенедикта XVI, у вези са великим питањем „јединства свих“, за које се наша Света Црква непрестано моли. Како се у наредној години датум обележавања празника, Светог Васкрса, на срећу поклапа за источно и западно хришћанство, верујемо да нам се пружа златна прилика да са братом Фрањом постигнемо договор око трајног успостављања прославе Васкрса од стране Православне и Римокатоличке Цркве истог дана у наредним годинама, заиста по Канону наше Цркве. Оптимисти смо да ће Англиканска црква и друге протестантске конфесије радо усвојити такав споразум.
Као одговор онима који су реаговали на вести о овом подухвату, патријарх Вартоломеј је рекао: „Овај споразум ће се односити искључиво на питање дана прославе Васкрса, а свакако не на саслуживање са нашом браћом из Римокатоличке цркве."
Он је наставио: „Саслуживање претпоставља заједништво између наше две Цркве, које, упркос напретку теолошког дијалога и значајним корацима који су предузети, још нисмо достигли."
Питање зашто би био потребан заједнички датум ако није било намере да се саслужује, Фанар званично оставља без одговора.
Ни Фанар не изјављује које ће календарско рачунање бити коришћено за одређивање Пасхе у овој новој шеми уједињења – православно или римокатоличко.
За патријарха Вартоломеја, најприкладније признање оцима Првог васељенског сабора, који су први установили заједнички датум за прославу Васкрса, управо је да православна и католичка црква нађу заједнички датум:
Као што већина православних цркава слави приближавање великог празника Божића 25. децембра сваке године, истог датума као и Римокатоличка црква, као што се римокатоличке заједнице у Грчкој придржавају православног канона за одређивање Пасхе како би је заједно прославили. са својом православном браћом, као што је у Финској већ дуги низ година датум Васкрса заједнички за све хришћане у земљи, предлажемо да се исто институционализује на свехришћанском нивоу и заиста на основу начина на који Православна црква одређује Васкрс. Сматрамо да нема бољег начина да се ода сећање на оце Првог васељенског сабора у Никеји, који су, између осталог, регулисали и питање заједничког празновања Васкрса. Заиста је тужно што 1700 година касније још увек расправљамо о овом питању!
Међутим, мора се напоменути да док Цариградска, Грчка, Румунска, Бугарска и друге мање аутокефалне и аутономне Цркве користе грегоријански (нови) календар, Руска, Српска, Украјинска, Грузијска, Пољска, Македонска и Јерусалимска Црква, такође и Јапанска, Синајска и — што је важно — Света Гора користе јулијански (стари) календар. Ове Цркве у ствари чине велику већину православних хришћана широм света.
Патријарх истиче да је време да се превазиђе фанатизам и малоумље:
Незамисливо је и неприхватљиво наставити данас, на почетку 21. века, да живимо са фанатизмом, малоумљем и предрасудама. Наш Бог је Бог љубави. Чак и ако су грешке направљене у прошлости, то не значи да их морамо овековечити. Ове једноставне, али и велике истине учио нас је у целој дугој патријаршији наш покојни велики претходник патријарх Атинагора. Зато смо му увек захвални. Данас се посебно његова душа овде уздиже и радује се са нама. Нека му је сећање вечно и незаборавно!
Оно што патријарх Вартоломеј назива фанатизмом и малоумљем, мора се рећи, за многе православне хришћане који се придржавају јулијанског календара јесте захтев да се придржавају православне традиције и да се не придржавају римокатоличких диктата и секуларних захтева.
0 Comments:
Постави коментар