Звездица (или „звезда”) се састоји од два укрштена метална држача спојена тако да се склапају и која се полажу преко припремљеног Агнеца на дискос у Проскомидији да не би додиривали платнене прекривке и остале честице хлеба. Каже се да ју је увео Свети Јован Златоусти и симболично представља две Христове природе и крст. Најранији забележени докази о њеној употреби потичу из Кијева у 11. веку. Свештеник довршава Проскомидију, коју карактерише симболика рођења, тако што ставља звездицу на дискос уз изговарање стихова који подсећају на Витлејемску звезду (Мт. 2,9). Током свете анафоре, звездица симболизује небеске силе (нарочито четири тајанствене звери које окружују Божји престо у Откривењу 4,6–9), чију „тријумфалну химну“ свештеник произноси док прави знак крста над дискосом (често га додирујући гласно док то ради) са четири краја звездице.
ИЗВОР: Asterisk, Thomas Kitson, The Encyclopedia of Eastern Orthodox Christianity, Volume I, A–M, Edited by John Anthony McGuckin, 55-60
0 Comments:
Постави коментар