Грчка (Септуагинтална) библијска реч за „подизање“ у смислу приношења молитве или жртве, посебно онај део обреда жртвовања где би древни свештеник узео и принео жртву (LXX Лев. 2,14; видети такође 1. Петрова 2,5). У православној употреби то је технички израз који се односи на свечану и централну освећену молитву божанске литургије која кулминира освећењем дарова хлеба и вина и њиховим светим преображењем (неки писци користе латински израз трансупстанција) у тело и крв Господа, на речи Установе и молитве Епиклезе за силазак Светога Духа да изврши промену. Анафора почиње одмах после Символа вере, позивним речима: „Пазимо да свети Принос у миру узнесемо“. Наставља се Благодарењем и Агиосом (Трисветим), Господњим речима о установи, Уздизањем светих дарова, Епиклезом у којој се тражи силазак Светога Духа, а затим и заступничким молитвама за сву цркву, а посебно за Свету Богородицу. Завршава се благословом: „Благодат великог Бога и Спаса нашег Исуса Христа са свима вама“, што заузврат води у Јектеније пре молитве Господње, и заједничког читања Оче наш, како би се припремило сабрање за причешће. Било је неких расправа да ли је само анафора централни аспект ритуала „освећења“ који окружује Свету Евхаристију, али општи осећај међу православним писцима је да, иако је она најсвечаније и најсветије језгро Литургије, читава радња треба него да се посматра као нераскидиво и међусобно повезана. Код православних су у употреби три различите анафоре: Златоустог, Василија и Јакова. Литургија Светог Григорија Двојеслова је у ствари великопосно вечерње причешће дарова освећених на претходној недељној литургији.
ИЗВОР: Anaphora, John A. McGuckin, The Encyclopedia of Eastern Orthodox Christianity, Volume I, A–M, Edited by John Anthony McGuckin, 27-28
0 Comments:
Постави коментар