Назив Повечерје (аподипнон на грчком) значи „после вечере“ и означава монашку службу ноћне молитве која у извесном смислу одговара западној молитви на крају дана, иако у православним дневним службама постоји и каснија служба касне ноћи која се зове Полуноћница (букв. „усред ноћи“). Велико повечерје је прописано за службе у периоду Великог поста, али је мања служба у свакодневној употреби. После трисвете молитве, Повечерје је састављено од псалама 50, 69 и 142, Славословља и Символа вере. У том тренутку се може убацити канон, а то је обично време када православни читају канон припреме за причешће пре него што сутрадан приме божанске тајне. Служба се завршава наизменичним низом веома лепих молитава Христу и Пресветој Богородици, молитвом анђелима и завршном заступничком јектенијом.
ИЗВОР: Apodeipnon, Patriarchate of, John A. McGuckin, The Encyclopedia of Eastern Orthodox Christianity, Volume I, A–M, Edited by John Anthony McGuckin, 37-38
0 Comments:
Постави коментар