У четвртак, 15. фебруара, грчки парламент је изгласао легализацију геј бракова и усвајања од стране хомосексуалних парова, чиме је Грчка постала прва православна земља која је то учинила (иако су геј грађанске заједнице већ постојале у Грчкој и неколико других православних земаља).
Одлука је изазвала пометњу у грчком друштву. Као што су се представници Цркве непрестано изјашњавали против закона пре него што је усвојен, тако је неколико архијереја осудило новоусвојени закон.
Међу представницима Цркве који су дали саопштења је и манастир Григоријат, један од 20 владајућих манастира на Светој Гори. Братство недвосмислено каже: „У грчком парламенту Христос је поново разапет“.
Прочитајте комплетно саопштење манастира:
„Владе народа окупише се против Господа и против Христа Његовог“ (Ортрос Великог петка)
У грчком парламенту Христос је поново разапет.
Владара васељене вређају безаконе судије, осим хвале достојних.
На мети је „помазаник Господњи“, наш крштени народ. У овом подухвату саучесници су силе таме, и стране и домаће.
Змај се разгневио на оне који имају сведочанство о Исусу (Откр. 12:17).
Они који не праве компромис са наредбама глобалиста долазе у велико искушење. Ово су древна мучења.
Црква, Синод, свештенство и народ су се огласили дижући глас до неба: „То је злочин!“ Али то не долази до уши глувих владара.
Дан одвратности. Пад Цариграда бледи у поређењу са овим; па чак и губљење наших домовина. Ипак, постоји око правде.
Тешке последице сада падају на наша плећа и на плећа наше деце. И стари, и млади, и нерођени, сви ћемо их носити. Посебно за недужну децу, за коју се спрема најсрамније злостављање деце.
Све што је законски прописано против Бога представљено је као друштвени напредак: прељуба, и абортус, и аутоматски развод.
Сада ће „хомосексуални брак“ убрзати овај „напредак“. Све ниже падамо. Занесени смо у антропоцентризам, у идолопоклонство.
За удобност и са лакоћом. Јонеско је био потпуно у праву. У Паризу су, један за другим, постали носорози. Само се један опирао говорећи: „Остаћу човек“.
Познавали смо и преживели страхоте совјетског атеизма. Сада трпимо страхоте „белог демонизма” (Св. Николај Охридски).
Али хајде да се охрабримо. Христос је рекао: Ја сам победио свет. Црква остаје заувек.
Остаје да се закон у пракси поништи. Да подржимо нашу децу у врлини и скромности. И то ће бити нешто величанствено.
Останимо са Христом. Неки се уздају у кола, а неки у коње, а ми ћемо призвати име Господа Бога нашега (Пс. 20,7). Молитва је наша снага.
Црква, на крају крајева, мора да се склони у „пустињу“. Шта год да је та пророчка пустиња. Међутим, далеко од договарања са грешним законодавством и безаконим законодавцима.
Нека нас не погађа страх од сиромаштва, социјалне и психичке изолације. Прати нас Светлост Васкрсења.
У сличним ситуацијама наши Свети Оци су тријумфовали својом храброшћу. Они су више волели рад врлине, а када је било потребно, изгнанство, невоље, лишавање.
Било да се тицало јеретичких доктрина или антијеванђелског морала.
У Вавилону, Три младића нису била забринута за своје благостање, већ за истрајност у пећи.
Патријарх у Цариграду за време Јулијана Отпадника препоручио је кољиво уместо идолских жртава наметнутих на пијаци.
Симбол добровољног сиромаштва, Христа ради. Да би наша савест била чиста, неометана искушењима.
Победа припада закланом Јагњету. На крају крајева, распети ће Христос победити, а ми који смо Христови, распети са Њим.
Он очекује да Га следимо. Зато изађите из њих, и одвојите се, говори Господ, и не дотичите се нечистог (2. Кор. 6, 17), да остане у животу нашем.
Триод се отвара за неколико дана; Велики пост је близу. Живот покајања није ни фолклор, ни побожност.
То је практично и искрено удаљавање од сваког безакоња. Јер нас чека Васкрсење!
Саопштења је раније издала Света заједница Свете Горе, коју чини по један представник сваког од 20 владајућих манастира, касније и Света заједница заједно са игуманима манастира.
0 Comments:
Постави коментар