Архијереји Грчке православне цркве састали су се 23. јануара 2024. године на ванредној седници, на којој је једина тачка дневног реда била намера државе да легализује геј бракове и усвајање од стране геј парова.
Свети синод је крајем прошле године издао саопштење, изражавајући црквену теологију брака и сексуалности и осуђујући журбу ка легализацији хомосексуалних бракова. Саопштењем се огласила и Света заједница Свете Горе, као и бројни архијереји појединачно.
Прошле недеље, примас Грчке цркве, атински архиепископ Јероним позвао је на референдум о том питању. Портпарол владе Павлос Маринакис је одговорио да, иако држава поштује Цркву, референдума неће бити.
На данашњој ванредној седници саслушане су изјаве и извештаји више архијереја, након чега је уследила жива дискусија, током које је сачињено ново саопштење.
У саопштењу архијереји износе библијску и патристичку теологију човечанства, као мушкарца и жене, Тајну брака и значење очинства и материнства. Епископи такође пишу да иако је улога државе да доноси законе, то не значи да Црква нема право да говори.
Предложени закон о геј браковима и усвојењу „укида биоетичке принципе” и представља озбиљну претњу за децу која ће бити ухваћена у средини, наводе епископи.
Штавише, Црква одбацује грађански брак било које врсте, било стрејт или хомосексуални, наставља епископско тело.
Архијереји су такође одлучили да саставе писмо о свом ставу посланицима грчког парламента и да се њихов став прочита у свим црквама у недељу, 4. фебруара.
Пуна изјава архијереја гласи:
1. Црквено богословље о браку произилази из Светог Писма, учења Отаца Цркве и уређења Тајне Брака, која се јасно огледа у служењу ове Тајне.
Сврха хришћанског брака је стварање доброг друштва и породице, развијање деце као плодова љубави двоје супружника у Христу и њихове повезаности са црквеним животом.
Црква прихвата за однос мушкарца-жене и деце да:
а) двојност полова и њихова комплементарност нису друштвене измишљотине већ су од Бога (... и створи Бог човека по лику своме, мушко и женско створи их. И благослови их Бог говорећи: Рађајте се и множите се ..., Пост. 1:27-28)
б) светост заједнице мушкарца и жене односи се на однос Христа и Цркве (... ко воли своју жену, воли себе... Ова тајна је велика, а ја говорим о Христу и Цркви, Еф. 5:28)
в) Хришћански брак није само живо уређење већ Света Тајна, кроз коју се благодат Божија пружа заједници мушкарца и жене у циљу њиховог заједничког пута ка обожењу – а ово благословено путовање тиче се свих парова са или без деце.
г) отац и мајка су саставни елементи живота детета и одрасле особе (Поштуј оца и мајку своју, Изл. 20, 12).
2. Јасно је да држава прописује законе, али овај параметар Цркву не лишава слободе говора, нити изузима Цркву од обавезе обавештавања верних, нити може да диктира шта је грех. Црква не доноси законе и није одговорна за законе. Међутим, ако прећути, сноси велику одговорност и негира себе.
3. Од 2015. године, споразум о кохабитацији истополним паровима пружа сва права и могућности склапања брака, са главним изузетком могућност добијања деце путем усвојења или сурогат мајчинства.
Слоган „једнакост у браку“ има за циљ само једно, стицање деце од стране „истополних парова“.
4. Најављено је да ће „истополни брак” и „истополно родитељство” бити дозвољени усвајањем и (на различите начине) сурогат мајчинством.
Иницијатори предлога закона и његови присталице промовишу укидање очинства и материнства и њихово претварање у неутрално родитељство, нестанак улога два пола у породици, а сексуалном избору одраслих хомосексуалаца дају предност над интересима будуће деце.
На основу закона, хомосексуални самохрани родитељи ће свом детету моћи да наметну свог партнера као „оца 2“ или „мајку 2“.
5. Ова законодавна иницијатива осуђује будућу децу да одрастају без оца и мајке у окружењу конфузије родитељских улога.
Једнородитељска породица је другачији случај. То узрокује одсуство једног родитеља, али не и конфузију родитељских улога.
Напротив, хомосексуална кохабитација узрокује и једно и друго. Поред тога, ова деца често неће имати прилику да упознају свог другог биолошког родитеља.
Они такође неће искусити присуство супротног пола (супротно њиховим „истополним родитељима“) у хетеросексуалној вези.
Деца са очевима 1 и 2 или мајкама 1 и 2 (или више) биће жртве неприродног механизма родитељства.
6. Објављено је да ће: а) „истополним паровима“ бити дозвољено заједничко усвајање и усвојење од стране „истополног супружника“ родитеља (ово ће важити и за садашњу децу од сурогат материнства), б) сурогат материнство за „истополни пар“ неће бити дозвољено у Грчкој, али ће бити признато ако се то учини легално у другој земљи.
Ови прописи ће бити подстицаји за експлоатацију угрожених жена.
Ако се ово примени, то је закон пун контрадикција и начина да се заобиђу његове забране (преко трудноћа у иностранству) и Грчка ће вероватно бити осуђена од стране Европског суда за људска права за дискриминацију, тако да ће земља бити принуђена да законски донесе закон о сурогат мајчинству за своју територију.
7. Предлог закона не само да укида биоетичка правила, хришћанске вредности и грчку породичну традицију, већ и поништава права будуће деце и улоге полова као елемената друштвене кохезије – а то се тиче свих, чак и ако не прихватају хришћанску етику.
Питање без одговора је на крају: шта је прави разлог за ову одлуку која потпуно и коренито мења институцију брака и статус родитеља и зашто се тако упорно промовише?
8. Грчка црква признаје само Свету Тајну хришћанског брака и одбацује грађански брак без обзира на пол.
У овом случају, то се противи грађанском браку „истополних парова“ из додатног разлога што неизбежно води ка „истополном родитељству“ кроз усвајање или сурогат мајчинство.
Ово законодавство је у супротности и са хришћанском антропологијом и дужношћу друштва да обезбеди добробит и правилно васпитање деце, али и са правима деце на очинско и мајчинско присуство и бригу.
Из свих ових разлога, са осећајем пастирске одговорности и љубави, наша Света Црква се категорично противи предложеном предлогу закона.
9. Свети Архијерејски Синод је одлучио: а) да сачини релевантно писмо са својим ставовима часним члановима грчког парламента, б) да свој став саопшти у светим црквама у недељу 4. фебруара 2024. године и да учини доступним сродни памфлет „Народу“ преко светих цркава и његовог веб-сајта, ц) да овласти сваког митрополита да настави, у оквиру своје епархије и у складу са својим разборитим пастирским расуђивањем, са иницијативама за информисање и сензибилизацију у вези са предстојећим законодавством и институцијом породице.
0 Comments:
Постави коментар