24. јануара 2024. године у московској цркви Светог Николаја Мирликијског у Зајаицком одржан је помен козацима, жртвама трагичне одлуке совјетске владе да покрене политику потказивања.
Службу је предводио митрополит ставропољски и невиномиски Кирил, председник Синодалног одбора за сарадњу са козацима, почасни ректор храма Светог Николе. Епископу су саслуживали настојатељ храма, извршни секретар Синодалног комитета јереј Тимофеј Чајкин, војни свештеник Оренбуршке козачке војске, протојереј Максим Мињаило, војни свештеник Централне козачке војске, јереј Марко Кравченко, поглавари епархијска одељења за интеракцију са козацима, одговорни свештеници за бригу о козацима Московске (градске) епархије.
Служби су присуствовали атаман Сверуске козачке војске, помоћник опуномоћеног представника председника Руске Федерације за Севернокавкаски федерални округ Виталиј Кузњецов, први заменик (друг) атамана Источно-Казахстанске области „Централне козачке војске" Генадиј Сидорин, атаман Козачке војске Московског округа Дмитриј Коваљов, ректор Московског државног универзитета за технологију и менаџмент именован по К. Г. Арсенију Миронову, научном директору Руског државног архива друштвено-политичке историје Андреју Сорокину, козачки исповедници, војни свештеници, представници штаба Сверуске козачке војске, козаци, козачки студенти, запослени у Синодском комитету и парохијани храма.
24. јануар у Русији и иностранству постао је датум сећања на Козаке и Козакиње који су погинули током грађанског рата 1917-1922. На данашњи дан се православни хришћани широм света моле за невино убијене Козаке који су страдали у годинама масовне репресије и принудног исељавања.
Пред парастос митрополит Кирил се обратио верном народу архипастирским обраћањем.
"Ови страшни догађаји нас враћају у време које познајемо као грађански рат. До данас, не само психички, већ и физички и духовно, не можемо заборавити ове догађаје. Ови догађаји указују на то да су најактивнији, патриотски, најинтелигентнији, економски јак део нашег друштва је уништен. Штавише, не говоримо само о козацима, већ и о Цркви, трговцима, официрима“, приметио је владика.
***
Циркуларно писмо које је 24. јануара 1919. године дистрибуирао Организациони биро Централног комитета Руске комунистичке партије (б) имало је за циљ да локалне совјетске власти дају поверење у козачке области само нерезидентима и захтевало репресију против козака који су учествовали у борби против бољшевика. „Неопходно је, узимајући у обзир искуство грађанског рата са козацима, препознати једини исправан начин за немилосрдну борбу против свих виших слојева козака кроз њихово потпуно истребљење. Без компромиса, без половичних мера – саосећајност је неприхватљива...“, наводи се у циркуларном писму. Упркос формалном укидању три месеца касније, антикозачки покрет није ослабио у регионима. Вође које су преузеле ову наредбу биле су спремне да иду и даље — преко „укидања светиљки“ и укидања села, до најекстремнијих мера. Почео је најтежи период у руској историји, када је током братоубилачког грађанског рата значајан део руских козака био подвргнут оштрој репресији и прогонству из Русије. Према неким проценама историчара, умрло је од 500 хиљада до 2 милиона козака, а до 500 хиљада је било принуђено да емигрира.
ИЗВОР: https://gorthodox.com/en/news-item/v-moskve-sovershili-panihidu-po-zhertvam-raskazachivaniya
0 Comments:
Постави коментар