Свети Атанасије Велики, архиепископ Александријски, био је велики отац Цркве и стуб Православља. Рођен је око 297. године у граду Александрији у породици побожних хришћана. Добио је лепо световно образовање, али је више знања стекао марљивим проучавањем Светог писма. У детињству будући јерарх Атанасије постао је познат светом Александру патријарху Александријском (29. маја). Група деце, међу којима је био и Атанасије, играла се на обали мора. Хришћанска деца су одлучила да крсте своје паганске другове.
Млади Атанасије, кога су деца означила за „епископа“, обавио је крштење, прецизно понављајући речи које је чуо у цркви током ове Тајне. Патријарх Александар је све то посматрао са прозора. Затим је наредио да му доведу децу и њихове родитеље. Он је са њима дуго разговарао и утврдио да је крштење које су деца обавила обављено по црквеном реду. Крштење је признао као стварно и запечаћено је тајном миропосвећења. Од овог тренутка патријарх се старао о духовном васпитању Атанасија и временом га увео у свештенство, најпре као чтеца, а потом га и хиротонисао за ђакона.
Као ђакон, свети Атанасије је пратио патријарха Александра на Први васељенски сабор у Никеји 325. године. На Сабору је свети Атанасије оповргао Аријеву јерес. Његов говор је наишао на одобравање саборних православних отаца, али су аријанци, они отворено и они тајно, омрзли Атанасија и прогонили га до краја живота.
После смрти Светог патријарха Александра, Свети Атанасије је једногласно изабран за његовог наследника на Александријској столици. Он је то одбио, сматрајући се недостојним, али на инсистирање целог православног народа да су сагласни, хиротонисан је за епископа када је имао двадесет осам година и постављен за архипастира Александријске цркве. Свети Атанасије је руководио Црквом четрдесет и седам година, и за то време је претрпео гоњење својих противника. Неколико пута је био протеран из Александрије и скривао се од аријанаца на пустим местима, пошто су они више пута покушавали да га убију. Свети Атанасије је провео у изгнанству више од двадесет година, вратио се својој пастви, а затим поново био прогнан.
Било је времена када је остао као једини православни епископ на овим просторима, тренутак када су сви остали епископи пали у јерес. На лажним саборима аријанских епископа свргнут је са власти. И поред дугогодишњег гоњења, светитељ је наставио да брани чистоту православне вере, и написао је безброј писама и трактата против аријанске јереси.
Када је Јулијан Одступник (361-363) започео гоњење хришћана, његов гнев је прво пао на светог Атанасија, кога је сматрао великим стубом православља. Јулијан је намеравао да убије светитеља да би задао тежак ударац хришћанству, али је убрзо и сам погинуо. Смртно рањен стрелом током битке, он је са очајем повикао: „Победио си, Галилејче“. После Јулијанове смрти, Свети Атанасије је седам година руководио Александријском црквом и упокојио се 373. године, у својој седамдесет шестој години.
Сачувана су бројна дела Светог Атанасија; четири говора против аријанске јереси; такође Посланица Епиктету, епископу Коринтске цркве, о божанској и људској природи у Исусу Христу; четири Посланице Серапиону, епископу Тујском, о Духу Светом и Његовој једнакости са Оцем и Сином, уперене против јереси Македонија.
Сачувана су и друга апологетска дела у одбрану Православља, међу којима је и Писмо цару Констанцију. Свети Атанасије је написао коментаре на Свето писмо, и књиге моралног и поучног карактера, као и житије Светог Антонија Великог (17. јануар), са којим је Свети Атанасије био веома близак. Свети Јован Златоусти је саветовао сваког православног хришћанина да прочита ово Житије.
Успомена на Светог Атанасија празнује се и 2. маја.
Тропар — Глас 3
Био си стуб Православља, архијереје Атанасије, / подупирући Цркву божанским наукама; / Сина си једносуштним са Оцем прогласио, / Арија посрамио. / Оче праведни, умоли Христа Бога да нам подари своју велику милост.
Кондак — Глас 2
Засадио си догмате Православља / и искоренио трње лажне науке; / ти си семе вере напојио кишом Духа. / Зато те хвалимо, Атанасије праведни.
0 Comments:
Постави коментар